АКТИВ ЗА ХЕМИЈУ

ПРЕДСЕДНИК АКТИВА

Аника Влајић

Хемија у Математичкој гимназији за првих 40 година

- Добро, сва та математика и сва та физика и сва та информатика... А још по неки природњачки предмет? - пита једна Ана која завршава осми разред основне школе и има намеру да се упише у Математичку гимназију. - Нормална ствар! - одговара јој Тања, ученица трећег разреда Математичке гимназије. - Ево, ја већ трећу годину не пропуштам учешће на такмичењу из хемије. -Хемије? Не знам баш много о томе... Мислим, не о хемији, него о хемији у Математичкој гимназији! - И мене је то заинтересовало, показаћу ти чланак који спремам за школски часопис, баш је о хемији у овој школи... Знаш, пуно ђака мисли да су то одвојени континенти, али хемија постоји свих 40 година у Математичкој гимназији, некад у успону, некад у стагнацији. Још када је направљена школа испланиран је овај сутеренски простор за лабораторије и ту, заједно са професорима и ученицима прве генерације, почиње прича о хемији... Нема сада оног "била једном једна хемија", али свакако има огромних заслуга свих ученика који вредно покушавају да у овој лабораторији изведу експерименталне вежбе под надзором професора, а ништа не дигну у ваздух, свих оних који са једва скривеним нестрпљењем и спакованим коферима ишчекују препоруку предметног професора за ИС Петница, не би ли се могли мало опремљеније и посвећеније предати раду у оквиру ове науке, свих оних који вредно викендом долазе на припреме за такмичење... - Чекај, чекај! Хајде корак по корак, у глави ће ми се све помешати, а чланак ће ти очигледно бити необичан. - Овако сада стоје ствари: када се будеш уписала овде у гимназију учићеш хемију прве три године. - Како три? - Одраз поверења у нашу натпросечност: комплетан гимназијски четворогодишњи програм хемије, оно што иде кроз гимназије природно-математичког смера, смештен је у три године рада. Тако за три уствари урадиш четири! - Али то не звучи ни лако ни занимљиво... - Неће те ваљда тако нешто обесхрабрити? Није то ни случајно једини скраћени, тј. убрзани курс који постоји у овој школи. - Заправо, понешто и знам о томе. Причај даље. - Књиге и програм су стандардни, гледала сам шта ради мој дечко у Шеснаестој београдској гимназији. Још прошле године сам ја њему могла да држим часове! И још једна велика разлика: он није сигуран да ли је његова школа икад и имала хемијску лабораторију, а ми смо у просеку минимум једном месечно у нашој лабораторији. - Радите сами?! То је страшно! Ја сам једном ушла у лабораторију у мојој основној, само нам је наставница нешто показала и готово. - Не, како би смели да радимо сами или да нас само проведу кроз просторију? Оно што се мени јако свиђа у овој школи је што сви некако траже од нас да што више урадимо сами, али никад без упутства или надгледања. По мени је најбоље кад радимо вежбе пред такмичење, нема целог одељења него потпуно све зависи само од твоје способности... Овај, где сам оно стала? А, да, лабораторија, као и скоро сваки кабинет у гимназији, од скоро има и рачунар, а професорка нам је показивала неке супер програме, да црташ формуле, да ти показује експерименте, да довршаваш реакције и одговараш на питања као у квизу... - Охо, то добро звучи. А да ли је неко од вас пробао нешто такво, мислим састављао неки програм? - Наравно, пола од тога што смо гледали су правили некадашњи ђаци гимназије као матурске радове. - Можеш да радиш матурски из хемије? Зар није само математика и српски језик? - Никако, можеш да бираш још неколико предмета или да повезујеш рад из више предмета, а ко зна хоће ли нам отворити још неку могућност за коју годину. - Добро, све су то неке новије ствари, а знаш ли како је било раније? Мислим, ово ми звучи јако добро, чак и да те мало покрене, али, хм, мени хемија баш уопште није омиљена, напротив... - Ево, показаћу ти радну верзију свог чланка за школски часопис о хемији у Математичкој гимназији од мало раније…

Како је почињало…

Још далеке школске 1975/76. године у годишњаку Математичке гимназије стоји да се у хемију у овој гимназији уводе новине и да нови наставни план подразумева предмет у другом, трећем и четвртом разреду школе. Зачудо, већ три године касније реформисање хемије је поново актуелно и хемија опет живи све четири године школовања ученика у Математичкој гимназији. Уз неизоставне похвале предметним професорима Надији Удовичић и Василију Јовићу наглашавана је и материјална страна (снадбевање кабинета биологије и хемије – истог актива природних наука) која је била нешто што се по добру подразумева и на шта нико није имао примедби. Програми рада су се свакако разликовали по смеровима који су тада у школи постојали, али то, на жалост, није функционисало идеално, водећи рачуна да су се уџбеници разликовали на једној години природно-математичког и математичко-техничког смера и да још од тада датирају замерке како ученика тако и професора на квалитет тих уџбеника. Оно што је јако лепо јесте да се сваке године продужава списак интересантних фирми и предузећа са којима сарађује Математичка гимназија у оквиру (сада непостојеће) професионалне праксе и да се на тим списковима често налазе имена као ИНЕП, Институт у Винчи, Геоинститут, ЕИ Земун, Институт за кукуруз, Ветеринарски факултет…

Како траје…

Не може да не падне у очи да је током година успех ученика из предмета хемија прилично добар, судећи по непостојању поправних испита, али на жалост, све до школске 1995/96. некрунисано резултатима на градским и републичким такмичењима (у организацији професора Хајрије Нешовић, сада уместо школске легенде професора Василија Јовића). Од те године почиње и сарадња са Педагошком академијом и њиховим кабинетом за хемију, док је идаље интересовање за додатну наставу несмањено (првенствено самостални рад у лабораторији), а настављају се и активности као што су предавања разних стручњака из хемији и биологији сродних области, првенствено медицине (домови здравља, ЈАЗАС…). Успеси на такмичењима и све чешћа сарадња са Истраживачком станицом Петница се продужавају и у новом миленијуму, а остаје још да видимо.

Како би могло да се настави….

Године 2001. Математичка гимназија била је на списку награђених институција од тада новоосноване Костић фондације за природне науке професора Ненада М. Костића са Универзитета у Ајови. Актив за биологију и хемију проширио је сарадњу са активом за информатику од пре две школске године од када је уведена могућност израде матурског рада из предмета хемија, водећи рачуна да је мултидисциплинарност једна од основних врлина која се у гимназији потенцирају. Један храбри ученик ове школе управо са великим успехом завршава трећу годину Хемијског факултета, док су професори хемије успешно су сарађивали и са Англо-америчком гимназијом у Београду. Тренутно већ друга генерација основаца у Математичкој гимназији стиче своја прва знања из хемије баш у овој школи и то од професора Надије Удовичић и Анике Влајић, па нам тек остаје да видимо има ли и међу математичарима хемичара…“

ХЕМИЈА У МАТЕМАТИЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ