По природи ствари, професори књижевности су одувек имали велику и значајну улогу у животу младог човека. Развијају код њега праву љубав према књизи и упућују га на читање и на ту врсту задовољства. Буде, развијају и негују фину емоцију као основ човековог постојања. Подстичу ученика на размишљање и правилан, леп, богат разговор о прочитаном. И још много тога. Ово је утолико важније, уколико имамо у виду Математичку гимназију чији су ђаци будући професори, аутори разних уџбеника, научници...
У настојању да се то постигне, и да се не запоставе прве, мотивисане преокупације и опредељења ученика Математичке гимназије због којих су они и уписали нашу школу, Актив за српски језик је ненаметљиво, али упорно, и успешно, успостављао равнотежу између науке и уметности. Томе смо увек предано тежили и то се, некако спонтано, преносило како су се смењивале генерације професора. Васпитавали смо и васпитавамо с љубављу, а, често, у математичким симболима проналазимо исходиште за тумачење уметности. Као мала потврда тога јесу и теме за писмене и матурске радове које су каткад биле формулисане и овако: Између квадратуре круга, златног пресека, паралела; или: Судбина књиге и читања у технолошком прогресу, или: Наука као тријумф живота; или: Загонетни круг у сфери мојих размишљања и слично.
Иако је наизглед тешко освајати просторе интересовања ученика који су заокупљени писменим задацима и вежбама, припремама и такмичењима, међународним олимпијадама, Актив за српски језик успева да се избори за своје токове. Требало је мењати метод, тражити нове приказе, борити се за простор уметности у њиховом животу. Оно што је ученицима других школа најтеже, ученицима наше школе је изазов.
Дела, као што су Толстојева Ана Карењина, Процес Франца Кафке, Камијев Странац, представљају поприште интелектуалних сучељавања и маштовитих асоцијација. Све је то захтевало стално усавршавање и међу професорима, тако да је, у нашим редовима, било више магистара и доктора наука, познатих књижевних критичара, аутора уџбеника и педагошких саветника. Активно пратимо и посећујемо стручне семинаре и саветовања. У школској 2005/06. години смо два пута присуствовали стручном усавршавању у оквиру пројекта Нови приступи у обликовању наставних тема у настави средњих и основних школа Србије и сарадње са професорима Филолошког и Филозофског факултета у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.
А ученици, свестрани и талентовани, поред успеха из математике, физике и информатике који су у првом плану, освајају награде за литерарне радове и постижу значајне резултате на такмичењима из језика и књижевности. Поред пет освојених Октобарских награда за литерарне радове, ту су и награде са бројних литерарних конкурса, награде у рецитовању, глуми, И и ИИ место на републичком такмичењу из језика. Само у току протекле три године наши ученици су освојили следеће награде: Никола Лукић и Јована Марић (сада студент Филолошког факултета) освојили су И и ИИ место на републичком такмичењу из српског језика и језичке културе у Тршићу, а у мају 2006. ученица другог разреда Соња Манојловић освојила је, такође, И место на републичком такмичењу и максималних 20 поена. Ученик Синиша Томовић је два пута освајао награде за литерарне радове на конкурсу Гордана Брајовић; за своју поезију је добио награду Мирослав Антић; са првом необјављеном збирком песама учествовао је на конкурсу Десанка Максимовић који организује Ваљевска гимназија. Три награде на литерарном конкурсу Светске организације за интелектуалну својину (2003. год.), освојили су наши ученици Јован Ливада, Милош Радовић и Анђелка Зечевић. Неки ученици су свој рационални математички ум комбиновали са другим интересовањима и постигли у другим областима изузетне резултате. Од најмлађег доктора медицинских наука Данице Станимировић, која је добитник Октобарске награде за поезију, до Јандрић Андреја, најбољег студента Филозофског факултета и првог добитника награде Зоран Ђинђић, креће се тај распон способности и интересовања. Неки ученици су се и определили за књижевност, као Петар Лазић, Мирјана Срдановић, Оливера Козомара, Милан Мрђа; а има и оних који су завршили режију, драматургију, сликарство, Музичку академију...
Подмладак школе, експериментална одељења седмог и осмог разреда, наставу српског језика имају у истом обиму, по плану и програму за основне школе. О свом задовољству што су ђаци Математичке гимназије и уверењу да су направили прави избор сведоче у писменим задацима. Показују интересовање за културни живот школе и укључивање у школске манифестације. Ученик Никола Мркшић освојио је трећу награду на општинском такмичењу у рецитовању. Нада Богдановић је освојила награду на републичком такмичењу за литерарни рад на тему Један лик из Вуковог окружења.
Школска библиотека Математичке гимназије из године у годину испуњава своје задатке у допуни наставно-образовног процеса. Сви ученици су чланови школске библиотеке, а из књижевног фонда су највише коришћене књиге из лектире и ужег стручног подручја, али и из филозофије, психологије и социологије.
Треба заиста истаћи натпросечну заинтересованост наших ученика за све области науке и културе, па је и набавна политика библиотеке узимала у обзир ту чињеницу настојећи да изађе у сусрет широком дијапазону њихове интелектуалне знатижеље. |