| Назад |
| Да ли знате шта пијете када пијете Кока-колу? |
| Драги Кока-количари и још дражи они који то нисте, јасно ми је да можда баш и нисте очекивали лекцију из здравог живота и аналитичке хемије на овом месту, али ако сте већ ту не било вам тешко одвојите мало времена и упутите се у састав планетарно омиљеног освежавајућег безалкохолног пића.
Одмах да се разумемо, не/афирмативни тонови у даљем тексту ИСКЉУЧИВО су мишљење аутора текста и нико их не спонзорише. Ако имате обичај да у животу обраћате пажњу на оно што пише ситним словима онда сте сигурно приметили да је међу основним састојцима овог напитка, наравно, на првом месту: |
| 1. вода (оксид водоника, Н2О) |
 |
| Јасно је, надам се, свима, о овом једињењу би могли испричати цео један енциклопедијски том и да при томе ризикујемо да смо нешто пропустили да напоменемо. Осим што је један од главних криваца за постојање и опстајање живота на овој планети и са хемијске тачке гледишта је апсолутно незаменљива и неопходна, ако никако другачије онда као растварач.
Да се, на пример, присетимо да је по њеним физичким особинама формирана Целзијусова температурска скала и да је јако добро што је у чврстом стању (лед) лакша него у течном (вода), јер, не само што зими не бисмо могли да се клизамо по залеђеном језеру већ би то исто језеро у пролеће остало без већине својих живећих становника, претходно дубоко замрзнутих, као у хладњачи. Хемијски аспект једињења је да је у питању поларно ковалентно једињење, тетраедарске геометрије (услед хибридизације кисеониковог атома), релативне молекулске масе 18, са врло израженим водоничним везама (међумолекулским), амфотерног карактера, способно да реагује са или да раствара јако велики број других супстанци. |
| 2. шећер (дисахарид сахароза, α-D-глукопиранозил-β-D-фруктофуранозид, С12Н22О11) |
 |
| Ако све ово није било довољно да вас испрепадам се онда да откријем да се иза ове не баш једноставне хемијске структуре крије обични јестиви шећер, који се углавном добија из шећерне репе или трске, а конзумира по читавом свету у огромним количинама. Осим што је јако добар за кварење зуба (под условом да хигијену истих препуштате случају!) нашем је организму веома потребан јер обрађивањем оваквог молекула дисахарида (реакцијом разлагања на једноставније делове) настају моносахариди глукоза (грожђани шећер) и фруктоза (воћни шећер) који се укључују у даље метаболичке биохемијске процесе, на пример за генерисање енергије дргоцене сваком живом бићу.
Хемијски аспект једињења је да је у питању гликозид (ацетал) α-пиранозног облика D-глукозе са (1→2) везом ка β-фуранозном облику D-фруктозе, релативне молекулске масе 342, прилично поларно ковалентно једињење са особином оптичке активности, врло неотпорно на дејство јаких киселина или оксидационих средстава. |
| 3. угљен-диоксид (угљеник(IV)-оксид, СО2) |
 |
| Још један саставни део нашег постојања, макар били и међу онима који никада Кока-колу нису окусили у свом животу: Гасовита супстанца коју издишемо из својих плућа у која смо претходно удахнули ваздух са неопходним кисеоником. Занимљиво да ову супстанцу тешко да икако можемо чулима регистровати јер нема ни боју, ни мирис, ни укус, не иритира дисајне органе или слузокожу... Међутим, када би сте се у облику пса или које друге четвороножне радознале животиње прошетали неком пећином врло вероватно бисте брзо постали свесни присуства угљен-диоксида: тежи је од ваздуха и када нема ветра или ма каквог кретања ваздуха слеже се при тлу, а у њему је потпуно немогуће дисати! Наравно, за напитке се користи непећински угљен-диокисд и то велики број година уназад, најчешће у таквим количинама да лако можете добити апстрактно дезенирану одећу ако неопрезно отварате бочицу или конзерву. О ефекту стаклене баште би било промућурно на овом месту не рећи ништа, већ оставити савесном читаоцу за домаћи задатак да промисли/информише се о томе.
Хемијски аспект једињења је да је то оксид четворовалентног угљеника, ковалентни, због симетрије премало поларни молекул, анхидрид слабе угљене киселине, релативне молекулске масе 44, стабилан, не сувише реактиван молекул, са особином да не подржава реакције супстанци са ваздушним кисеоником, те може спречавати пожаре када вода не помаже (апарати за гашење пожара). |
| 4. карамел |
| За дивно чудо, ни хемијског назива, ни формуле, ни сложених илустрација. Све то из јединог разлога што карамел није одређена молекулска хемијска структура, већ, најгрубље речено, прелазни облик између обичног и загорелог шећера, истог оног из приче под 2. Вероватно не грешим претпостављајући да сви знате како карамел изгледа (светло браон смоласта, лепљива маса која отврдњава при хлађењу) и како би се у свакој кухињи могао припремити (обазривим загревањем кристал-шећера са мало воде док иста не испари, а шећер не почне да мења боју и добија мирис). Сам за себе има врло ароматичан (ствар укуса!) и помало горкаст укус, тако да представља идеалну боју и арому. |
| 5. фосфорна киселина (фосфатна киселина, Н3РО4) |
 |
| Није ваљда да има изненађених? Да, у Кока-коли има једне не баш слабе неорганске киселине, која рецимо има јако корисну особину да се њеним растворима може крајње ефикасно чистити рђа. Потписници ових редова н ије у потпуности познат технолошки процес справљања и конзервирања безалкохолних напитака, али оно што могу само да претпоставим је да је ова киселина нашла своје место у Кока-коли зарад регулисања киселости (рН-вредности) и као нека форма конзерванса.
Хемијски аспект једињења је то што је питању тробазна минерална киселина на прелазу слабих у јаке (три константе дисоцијације) и да зато гради три врсте соли, има особину дехидратације и полимеризације у мета-, пиро- и разне форме поли-фосфорних киселина услед петовалнтног фосфора, релативне молекулске масе 98, на око је густа, скоро уљаста, безбојна течност, док су везе поларне ковалентне. |
| 6. ароме |
Ево још једне праве правцате главоломке за неког попут моје маленкости. По природи довољно радознала, а научена помало хемије распитала сам се и потражила информације по интернету и све до чега сам дошла скоро редовно се сводило на то да су ароме:
|
| 7. кофеин (метиловани дериват хетероцикличног пурина, тј. ксантина) |
 |
| Састојак који је вероватно међу најзаслужнијима за велику популарност овог напитка, физиолошки активни састојак кафе, али и црног чаја. Кофеин има дејство привременог благог подизања крвног притиска (конзумиран у разумним дозама!), што постиже утичући на стезање крвних судова. Из тог разлога се за напитке типа кафе и чаја широм планете одавно зна и користе се у сврху разбуђивања, дефинисања концентрације, овлашног регулисања проблема ниског крвног притиска... Уз то, сасвим сигурно се редовним конзумирањем изазива навикавање организма на кофеин, што није болест зависности, али може имати гранично неугодне консеквенце.
Према доступним подацима литар Кока-коле садржи тачно онолико кофеина колико је доња граница за показивање дејства на људски организам. Хемијски аспект једињења је да је молекул дериват хетеробицикличног кондензованог система пиримидина и имидазола, ароматичних особина, са амидним и аминским поларним ковалентним везама, релативне молекулске масе 194, а има сличности са пуринским базама унутар молекула ДНК и РНК. Добро је ако је ово мало путовање кроз хемију Кока-коле било корисно у вези ваше визије исте. Рачунајући на разумевање запослених у THE COCA-COLA COMPANY и COCA-COLA HBC-SRBIJA A.D. надам се да је ово само почетак серијала текстова о популарној хемији, где рачунам и на ваш глас и вашу помоћ. Ако имате икакво питање, коментар, конкретни податак, замерку, недоумицу, идеју... молим вас да контактирамо преко anika@mg.edu.yu. |
 |